Moram da primetim

Što bračnije, to mračnije

liblet | 21 Februar, 2013 12:58

Nemam ništa protiv vanbračnih zajednica. Međutim, kada u nešto ulaziš sa polaznom premisom da treba da ti bude što lakše da iz toga izađeš, možda to nije najbolji razlog da nešto otpočneš. Možda si u toj želji da budeš bliže izlazu pomalo providan u svojoj nesigurnosti da u tome uopšte učestvuješ. Kada bi neko na razgovoru za posao postavio pitanje koliko lako bi on mogao da da ostavku, ukoliko bi do toga došlo, sumnjam da bi bio pozvan na drugi razgovor. Poslodavac bi počeo da sumnja u njegovu želju da se uopšte time bavi, motivisanost za rad, pa možda i potencijalne mračne tajne koje bi njegov zaposleni mogao da krije. Popularna antiteza u prilog vanbračnoj zajednici je da valjda ne želiš da nekome otežaš način da te eventualno napusti ako to poželi. Moja teza je da ukoliko nešto zasigurno, stvarno i mnogo želiš, koliko bi uostalom i trebalo da želiš da sa nekim provedeš ostatak života, onda ne razmišljaš o izlazu iz te priče. Nijedna žena se kad pokušava da zatrudni ne raspituje o ceni kiretaže. Nijedan muškarac se dok kupuje auto ne raspituje o ceni gardskog prevoza u slučaju da auto proda. Neke su stvari toliko očigledne na banalnim primerima, a toliko ljudima neuhvatljive na složenim, da je to prosto ironično. Dakle, da ili ne, jesi ili nisi, veruješ ili ne veruješ, želiš ili ne želiš. Svako zna odgovor.